„Moja je Bahra dobra ?ena, mogo dobra ?ena. Pazila me je kao malo koja ?ena svog mu?a.....Znaš, da oprostiš, hafize, ja nisam bio najbolji. To me je uvijek mu?ilo. Htio sam se popraviti, promijeniti, biti joj bolji mu?, ali nekako nisam mogao...Dolazio sam joj pijan, uprljan, svakakav...I u sitne sate, kad se ono ?uju samo daleki glasovi u no?i...“


Uzdisao je i jednom rukom trljao drugu, zbunjen hafizovim mirnim pogledom koji mu je otvarao sve otvore duše, pred kojim ništa nije mogao sakriti..

„I te ve?eri sam došao kasno, pijan, jedva sam stajao na nogama....A ona me ?ekala, nikada nije lijegala dok ja ne do?em, i nikad nije dizala glas.'Šta to bolan radiš od sebe?', govorila je tiho, da joj glas ne ode dalje od ku?e, i uvodila me unutra, skidala mi kaput, raspremala me i vodila do postelje,'ne prili?i tebi da tako radiš, Bog te nije za to stvorio!' Tako mi je govorila. Znaš, ona je iz dobre porodice, vakat joj ne prolazi. Ni rani sabah. Znaš, ni rani sabah joj ne prolazi....“

Hafiz nije skidao pogled sa njega, nije se ni micao, samo bi ponekad,rijetko, trepnuo o?ima. Taj pogled imao je neku naro?itu snagu i ?udnu mo?, pa su rije?i izlazile iz srca same od sebe.

Hamid se desnom rukom dr?ao za ka?iprst lijeve ruke, bojao se da ostane tako, ne dr?e?i se ni za šta.

„I te ve?eri sam došao pokasno, pijan, brate hafize, da oprosti tvoj hifz i tvoja u?enost, pijan što 'no ka?u k'o trijeska, i kad me Bahra opet tiho uvela unutra, ja sam u sebi osjetio stid......svega me obuzeo stid od tog dobrog Bo?ijeg roba, od tog meleka u ljudskom suretu.'Šta to, bolan, radiš od sebe? Nije to tebi prili?no!', govorila je ona i raspremala me brzo, boje?i se da se ne svalim na krevet onako u odje?i. A ja sam ve? tonuo u dubinu, u neku provaliju mra?nu...“


„Ispri?aj mi sve kako je bilo, svaki detalj. Nemoj mi izostaviti ništa. ?elim da znam svaku pojedinost.“

„Sve ?u ti ispri?ati , hafize,sve....samo mi je teško kazivati, sve to u meni opet o?ivi, pa se, znaš, nekako uzrujam. Jezivo je to, hafize,bilo,mnogo jezivo. Strašno. I,pravo da ti ka?em ne bih mogao ništa propustiti, jer sve je tako sna?no,bode o?i, name?e se pa se i ne mo?e propustiti....“

Hafiz je gledao mirno i lagahno klimao glavom.

„Te no?i sanjam. Prema meni ide nešto, sad golemo, sad malo;sad rutavo, sad glatko; sad debelo, sad tanko; ne znam ni kako da ti to ka?em, sve mijenja oblike. Ide i pribli?ava mi se, a o?i mu kao u ma?ka, crvene i kao u?arene vatrkom. U meni strah, bogme, narastao golem, a noge sve manje, drhtim brate, k'o jasika.

„Stani!“, drekne iz mene strah, i ono stade.
'Ko si ti?', upitam a srce mi udara k'o kanta.
'Ja sam Iblis!', re?e on, i stade. Biva, ?avo, nalet ga bilo!
Ja tek tada primjetim da u lijevoj ruci dr?i ?itav naramak nekakvih om?i, razli?itih, debeljih, tankih, malih, velikih....
'Šta ti je to u ruci!', upitam ga i on pogleda u naramak.
'Konopci,“veli,'ovako ih svake ve?eri nosam, vezujem muslimane da ne ustaju na rani sabah, jer to mene plaho boli, topi me kao maslo....Probada mi moje srce!'

Onda ja medju tim konopcima ugledam jedan debeo k'o bandera.

'Ovaj je za onog šejha u Jajcu,'rekne mi on kad ugleda moj pogled na tom konpcu.'Za šejha Mustafu. Svake no?i ga podebljavam, ali šejha još nisam uspio svezati.Još nisam, ali ?u uspjeti, iako ve? gubim strpljenje...'

U tom ugledam drugi konopac, tanak, tanak, tanak...K'o dlaka. Hah, baš tako – k'o dlaka.
'A taj tanki?!', upitam ga i poka?em rukom.
'Ovaj?!' On je za tebe!', rekne mi i iskesi se k'o jarac, te posko?i prema meni i š?epa me sna?no, bol me cijelog pro?ela. Ja se vrcnuh, vrisnuh i sko?ih iz kreveta, i koliko me noge nose, izletih iz ku?e i onako u dugim bijelim ga?ama projurim kroz avliju i sko?im u Vrbas na noge....!

Moja je Bahra, znaš, Bog joj svako dobro dao voljela iza?i poslije svakog sabaha u avliju, mesti je i uredjivati, slušati ptice kako pjevaju....Tako je i tog jutra bila izišla u avliju, pa kad sam onako, da izvineš u bijelim ga?ama, fijukn'o pored nje i bu?nuo u Vrbas, ona pomislila da sam siš'o s uma ili, more bit', ograjis'o, pa se prepala...izišla pred ljude koji su vra?ali sa sabah namaza.....

Kad me ReD?o Hamedov zovnuo po imenu, ja sam se ve? bio umirio, ledena voda Vrbasa ve? je bila odnijela mnogu jezu i ja sam staj'o i uzimao abdest,.....
..... i neprestano izgovarao ŠEHADET...

Hej, kako dugo nisam uzimao abdest!

Od tada nisam propustio ni jednog vakta

Da mi Allah ono oprosti, a ovo u sevap upiše.
I da mi se onaj ?avo više ni su snu ne pojavi....!“ 


Žiro računi

 

Sparkasse banka – Filijala Tešanj

1990-46000-4810-618

 

Raiffeisen banka – Filijala Tešanj

1610400010350085

Kontakt podaci

Adresa

Meše Selimovića bb, naselje Stenjak,Teslić, BiH

Telefon

+387 (53) 432-978

Email

medzlic@miz-teslic.ba