Allah je odredio da se zadesim u jednoj D?amiji na jacija-namazu u kojoj je poslije namaza najavljeno predavanje. Poslije namaza, ustade jedan šejh i isprica ovu pricu, koju je njemu ispricao mladic kome se sve to desilo. On ka?e: Tako mi Allaha, osim kojeg drugog bo?anstva nema, izašao sam iz Rijada, a ni na kraju pameti mi nije bilo da budem u pokornosti Allahu Jedinom, Hvaljenom i Uzvišenom.
Bio sam sa nekoliko mladica, mojih prijatelja. Zaputili smo se auto-cestom od Rijada prema gradu Damamu. Prolazili smo pored table na putu, na kojoj su moji prijatelji procitali "Damam 300 km". Rekao sam im da sam ja vidio da piše "D?ehennem 300 km". Kad su to culi, poceše da se smiju misleci da je to bila moja dosjetka ili šala. Tada sam rekao: "Tako mi Allaha Velikog, nisam vidio da piše ništa drugo osim ‘D?ehennem 300 km’. Tad su me ostavili na miru govoreci mi da sam la?ov. Naredni period protekao je u smijehu i zabavi, dok sam ja boja?ljivo razmišljao o natpisu koji sam procitao. Moji drugovi rekoše da se pribli?avamo drugoj tabli na putu, na kojoj piše "Damam 200 km". Kad sam i nju vidio, procitao sam "D?ehennem 200 km". Kad sam im to rekao, poceše da mi se smiju kao i prvi put. Rekoše mi da sam poludio. Tada rekoh: "Tako mi Allaha, osim kojeg drugog bo?anstva nema, ja sam vidio da piše 'D?ehennem 200 KM'. Ponovo se nasmijaše i rekoše: "Ti nas samo uznemiravaš", te ja ušutih osjecajuci se poni?eno. Sjedio sam i razmišljao, a njima je vrijeme prolazilo u smijehu i zabavi, pa rekoše: "Nije ostalo puno, Damam 100 km". Rekoh: "Tako mi Velikog Allaha, ja sam vidio da piše 'D?ehennem 100 km'". Rekoše: "Dosta te je više, ti buncaš! Uznemiravaš nas od pocetka putovanja." Rekoh: "Stanite, ?elim da izacem i da se vratim u Rijad." "Poludio si", rekoše. "Stanite, ja se vracam u Rijad, tako mi Allaha, necu nastaviti put sa vama", rekoh, te oni stadoše, a ja izacoh iz auta i precoh na drugu stranu puta koji vodi nazad ka Rijadu. Zaustavljao sam auta, ne bi li mi ko stao i povezao me, ali neko vrijeme, niko se nije zaustavljao. Nakon nekog vremena, zaustavi se kamion pored mene i ja ucoh u njega. Vozac kamiona je samo šutio. Djelovao je tu?no i nije izgovorio niti rijeci. Nakon nekoliko minuta rekoh mu: "Allah ti pomogao, hajde da pricamo! Mo?da imaš nekih problema." Vozac rece: "Ne, tako mi Allaha, nego sam prošao malo prije pored jedne saobracajne nesrece i, tako mi Allaha, nisam vidio grozniji prizor u svome ?ivotu. Upitah ga da li se radi o nekoj porodici, o majci i djeci, pa je toliko grozno. Rece: "Ne, to je grupa mladica u autu tom i tom." Spomenuo je auto mojih prijatelja. To me je jako pogodilo. Upitao sam: "Tako ti Allaha, je li to istinac’’ "Tako mi Allaha, rekao sam ono što sam vidio", rece. Shvatio sam da je Allah uzeo duše mojih prijatelja nakon što sam ja izašao iz auta. Hvala Allahu koji je mene izbavio, a ja ne znam da li su oni otišli ka D?ehennemu, kao što sam procitao na natpisu, ja im to ne ?elim, ali ipak, znam kako su bili nepokorni. Allahu moj, Tebi pripada svaka hvala. A tako mi Allaha, osim kojeg drugog bo?anstva nema, izašao sam iz Rijada a ni na kraj pameti mi nije bilo da moram biti pokoran Allahu.
Ka?e šejh: Ovaj mladic sada je dobar covjek, poznat po valjanosti. Nakon ovog dogacaja, pokajao se Allahu.