Pri?a se da je nekoliko ljudi došlo jednom ?ovjeku kako bi mu izrazili sau?eš?e zbog smrti njegova brata. Našli su ga a on silno o?aloš?en, neprekidno pla?e zbog bratove smrti. Kada su po?eli da ga tješe i preporu?uju mu sabur - strpljivost, on sve to odbijaše i ne htjede da ih sluša.
Rekoše mu:
- Pa zar ne shvataš da je smrt jedna nu?nost koju Allah odre?uje i koja ?e svakom od nas do?i!
?ovjek re?e: - Jasno je meni sve to, all ja pla?em zbog onoga što je mog brata snašlo od kaburskog azaba!
Ljudi ga upitaše: - Je li to tebi Allah otkrio nešto od gajba - svojih tajni nedostupnih ljudima'?
?ovjek re?e: - Nije, ali kada smo završili sa ukopom moga brata, i kada svi odoše sa mezaruluka, ja ostah ?u?e?i kraj kabura razmišljaju?i o smrti i u tom za?u glas iz kabura koji vikaše: "Ah! Ostaviste me samog da trpim ovu u?asnu kaznu i boli! I klanjao sam i postio, pa opet mi ništa ne poma?e!"
Onda ja, - re?e ovaj ?ovjek - o?aloš?en zbog pla?a svoga brata, odgrnuh zemlju sa kabura da vidim šta se s mojim bratom dešava. U kaburu je gorjela ?estoka vatra, a na vratu moga brata je bila u?arena ogrlica. ?ele?i da mu pomognem ja pru?ih ruku kako bih mu skinuo taj okov s vrata i bar malo olakšao patnju, all spr?ih i prste i ruku...
Tada ?ovjek okupljenim ljudima pokaza skoro izgorjelu ruku koju je krio ispod odje?e!
On im i dalje govoriše: - Ja zatim brzo vratih zemlju na kabur i odoh ku?i, pa kako da ne pla?em saznavši šta je snašlo mog brata!
Ljudi ga upitaše: - Pa šta je tvoj brat radio na dunjaluku?
?ovjek odgovori: - Iako je sve ostale du?nosti izvršavao, nikada nije davao zekat od svog imetka!
Onda neki od ljudi re?e: - Ovo je potvrda rije?i Uzvišenog Allaha:“Neka oni koji škratre u onom što im je Allah iz obilja svoga dao nikako ne misle da je to dobro za njih; ne to je zlo za njih. Na Sudnjem danu bi?e im o vratu obješeno ono ?ime su škrtarili.” (Alu Imran, 180)